Čigong i fizičke vežbe
Na običnom nivou, ljudi shvataju čigong kao nešto u direktnoj vezi sa fizičkim vežbama. Naravno, na niskom nivou, čigong i fizičke vežbe je moguće poistovetiti, jer oba za cilj imaju zdravo telo. Ipak se specifičan način vežbanja čigonga i sredstva koja se koriste, znatno razlikuju od fizičkih vežbi. Da bi se fizičkim vežbama došlo do zdravog tela, količina vežbi se mora povećavati, a treniranje intenzivirati. Sa čigong vežbama je, međutim, drugačije, jer one ne zahtevaju kretanje. Ako postoji ikakav pokret, on je nežan, spor i zavojit. Nekad čak nije ni pokret, već mirovanje – što se po formi znatno razlikuje od fizičkih vežbi. Iz visoke perspektive, čigong nije ograničen samo na lečenje i održavanje zdravlja, jer ovaploćuje nešto sa viših ravni, dubljeg sadržaja. Čigong nisu samo one površne stvari sa nivoa običnih ljudi. On je nešto natprirodno i na različitim nivoima ima različite pojavne oblike. To je nešto što znatno prevazilazi svakodnevne ljude.
Što se tiče prirode pojedinih vrsta vežbi, i tu su razlike ogromne. Da bi se telo pripremilo za savremene uslove takmičenja, da bi ispunilo kriterijume, jedan sportista, pogotovu današnji sportista, mora povećavati trajanje vežbi. Njegovo telo uvek mora biti u vrhunskoj formi. Da bi postigao ovaj cilj, on intenzivira trening da bi cirkulaciju učinio adekvatnom, unapređuje metabolizam, i konstantno popravlja fizičko stanje tela. Zašto je potrebno unaprediti metabolizam? Jer se telo jednog sportiste stalno mora unapređivati, da bi za vreme takmičenja bilo u vrhunskoj kondiciji. Ljudsko telo sačinjavaju brojne ćelije. Sve su u sledećoj vrsti procesa: novonastala ćelija je u punoj vitalnosti i pokazuje stanje rasta. Kad naraste do krajnje tačke, više ne može da raste već samo da opada do svoje donje tačke, posle čega će biti zamenjena novom ćelijom. Na primer, hajde da za opis iskoristimo 12 sati dana. Ćelija se deli u 6 ujutru, sa tendencijom da se dalje razvija. Do 8, 9 i 10 sati su njeni dobri periodi, ali kad otkuca podne više ne može da raste, već samo da opada. U ovom času ćeliji i dalje ostaje polovina života, ali ova preostala polovina ne odgovara kondiciji jednog sportiste takmičara.
Šta onda može da se učini? Treninzi se moraju intenzivirati i pojačati cirkulacija, a tada nove ćelije nastale u deobi mogu da zamene stare. Ovim se putem ide. Ovo znači da se ćelije zamenjuju pre nego što im je životni vek završen, zapravo na polovini života. Na taj način telo uvek održava snagu i napreduje. Ipak se ljudske ćelije ne mogu beskrajno deliti na ovaj način, jer broj deljenja ćelije je konačan. Pretpostavimo da se jedna ćelija za vreme života čoveka može podeliti najviše stotinu puta. Zapravo, može da se podeli više od milion puta. Pretpostavimo i to da ako se kod normalne osobe podeli stotinu puta, ova će živeti sto godina. Ali sada ćelija živi samo polovinu svog života, što znači da sportista može živeti samo pedeset godina. Ipak nismo videli da se sportistima dešavaju veći problemi, jer oni se danas povlače pre tridesete. Konkretno, danas je nivo takmičenja veoma visok, pa je broj sportista u penziji takođe velik. Tako jedan sportista nastavlja normalan život, i ne izgleda da je svim ovim naročito pogođen. Teoretski, suština je ova. Fizičke vežbe pomažu da se održi zdravo telo, ali skraćuju život. Po spoljašnjem izgledu, sportista tinejdžer čini se kao da je u dvadesetim godinama, dok onaj u dvadesetim izgleda kao da je u tridesetim. Sportista obično ranije izgleda zreo, i ranije izgledao ostareo. Ako postoji prednost, gledano iz dijalektičke perspektive, postoji i mana. U stvarnosti, taj put je ovakav.
Čigong vežbe su upravo suprotne fizičkim vežbama. One ne uključuju nagle pokrete. Ako ima ikakvih pokreta, oni su nežni, spori i zavojiti. Oni su do te mere spori i nežni da prerastaju u nepokretnost i mirovanje. Poznato vam je da kultivacioni metod sedenja u transu zahteva stanje mirovanja. Sve se usporava, uključujući puls i cirkulaciju. U Indiji ima puno majstora joge sposobnih da sede u vodi, ili da danima budu zakopani pod zemljom. Oni su sposobni da se potpuno umire, pa čak i kontrolišu puls. Pretpostavimo da se nekome ćelije obnavljaju jednom dnevno. Jedan praktikant može da izvede da mu se ćelije dele svaki drugi dan, jednom nedeljno, jednom u dve nedelje, ili čak u dužem vremenskom intervalu – što znači da je već produžio svoj život. Ovo se odnosi samo na one kultivacione metode koje odgajaju isključivo um bez odgajanja tela, jer i one mogu da postignu ovo, produžujući ljudski život. Neko će pomisliti: „Zar sam život i dužina ljudskog života nisu predodređeni? Kako se bez kultivisanja tela može živeti duže?” Istina. Ako nivo praktikanta dosegne izvan Tri domena, život mu se može produžiti, mada će spolja izgledati jako star.
U pravoj praksi koja kultiviše telo, u ćelijama tela konstantno se akumulira sakupljena visoko–energetska materija, čija gustina raste, postepeno potiskujući i polako zamenjujući te ćelije svakodnevnog čoveka. Na ovaj način nastaje kvalitativna promena, i osoba ostaje večito mlada. Naravno, proces kultivacije je veoma spor i postepen, a tokom njega se puno toga mora žrtvovati. Nije lako kaliti sebe mentalno i fizički. Možeš li ostati miran u šinšing konfliktu s drugima? Hoće li na tebe imati uticaja kad su ti ugroženi lični interesi? Vrlo je teško izvesti ovo; ovde ne važi da se cilj može dostići ako postoji želja. Ovaj cilj se može dostići samo ako se unaprede šinšing i de.
Mnogi ljudi smatraju da čigong predstavlja obične fizičke vežbe, kad je razlika zapravo jako velika; ove dve stvari nikako nisu isto. Samo kad se na najnižem nivou praktikuje či, što je namenjeno lečenju i održavanju zdravog tela, cilj na najnižem nivou je sličan onom koji imaju fizičke vežbe. Na visokom nivou, međutim, ovo su dve sasvim različite stvari. Telesno pročišćenje u čigongu takođe ima svoju svrhu, a od praktikanata se zahteva da se u potpunosti priklone natprirodnim principima, umesto principima svakodnevnih ljudi. Ali fizičke vežbe su nešto što je samo za svakodnevne ljude.
Mentalna namera
Pod mentalnom namerom podrazumevamo aktivnost ljudskog mozga. Kako se na umne aktivnosti mozga gleda u krugovima kultivatora? Kako se gleda na različite oblike ljudskih misli (mentalnih namera)? I kako se manifestuju? U izučavanju ljudskog mozga, savremena medicina i dalje ne može da reši mnoga pitanja, jer to nije tako jednostavno kao izučavanje površine ljudskog tela. Na dubljim nivoima, različite dimenzije preuzimaju različite oblike. Ali nije ni onako kako neki čigong–majstori objašnjavaju. Neki čigong–majstori ni sami ne znaju šta se dešava, pa ne mogu jasno ni da objasne. Oni misle da će kad upotrebe mozak i razviju misao, moći nešto da urade, pa tvrde da su njihove misli to uradile, tj. njihova mentalna namera. Ali u stvarnosti to nije učinila njihova mentalna namera.
Hajde najpre da pričamo o poreklu ljudskih misli. U drevnoj Kini postojala je fraza „misliti srcem”. Zašto je postojala ova fraza? Budući da je svoja istraživanja usmeravala direktno na stvari poput ljudskog tela, života i univerzuma, kineska medicina je bila jako napredna. Nekim ljudima zaista se čini da je njihovo srce ono koje misli, dok se drugima čini da je to mozak. Odakle ova situacija? Ima rezona kad ljudi govore o razmišljanju srcem. Mi nalazimo da je duša svakodnevne osobe jako mala, a da informacije koje šalje ljudski mozak nisu funkcija samog mozga niti onog što sam mozak odašilje – već nešto što dolazi od duše. Duša ne boravi samo u nivan palati. Nivan palata u Tao–školi je ono što savremena nauka naziva epifizom. Ako je naša duša u nivan palati, mi zaista osećamo da mozak misli i šalje informacije, ako se nalazi u srcu, mi zaista osećamo da srce misli.
Ljudsko telo je mali univerzum. Mnoga živa bića u telu praktikanta mogu da menjaju mesta. Ako njegova duša promeni mesto, ako ode u stomak, on oseća da misli stomakom. Ako se duša pomeri u petu ili list na nozi, on će zaista osećati kao da peta ili list misle. Iako ovo možda zvuči nezamislivo, garantujem da je ovako. Ovo možete osetiti čak i ako vam nivo nije visok. Ako ljudsko telo ne bi imalo dušu, ne bi imalo temperament, karakter i osobenost, predstavljalo bi samo gomilu mesa, a ne kompletnu osobu sa individualnošću. Koje su funkcije ljudskog mozga? Kako ja to vidim, u formi ove fizičke dimenzije, ljudski mozak predstavlja samo fabriku za obradu. Konkretnu informaciju šalje duša. Ono što se prenosi, međutim, ne predstavlja jezik, već vrstu kosmičke informacije koja nosi određeno značenje. Po prijemu ovakve komande, naš mozak je obrađuje, pretvarajući u jezik ili neku drugu formu izražavanja, koju iskazujemo gestikulacijom rukama, očima i telesnim pokretima. Jedina uloga mozga je ova. Konkretne komande i misli potiču od duše. Ljudi obično veruju da ovo predstavlja direktnu i nezavisnu funkciju mozga. Zapravo, duša se ponekad nalazi u srcu, tako da neki ljudi zaista osećaju da misle srcem.
Danas oni koji se bave istraživanjem ljudskog tela veruju da je ono što ljudski mozak odašilje nešto poput električnog talasa. Za sada nećemo diskutovati šta je to što se zaista odašilje, ali možemo reći da su oni obznanili da je to materijalno. Dakle, ne radi se o praznoverju. Kakvo dejstvo ima ovakva materija? Neki čigong–majstori tvrde: „Svojim mislima mogu da pomeram stvari, mogu da ti otvorim Treće oko, da izlečim bolest itd.” Zapravo, neki čigong–majstori čak ne znaju, nisu načisto s tim koje natprirodne moći poseduju. Jedino znaju da mogu da učine šta god žele čim na to pomisle. U stvarnosti, to je njihova mentalna namera na delu: mentalna namera mozga upravlja natprirodnim moćima, a one pod komandom mentalne namere obavljaju specifične zadatke. Ipak, mentalna namera ništa ne može sama. Kad jedan praktikant učini nešto, to su njegove natprirodne moći na delu.
Natprirodne moći su potencijalne sposobnosti ljudskog tela. Sa razvojem našeg ljudskog društva, ljudski um postaje sve složeniji, pridajući sve više značaja „stvarnosti”, postajući sve zavisniji od takozvanih modernih alatki. U skladu s tim, urođene moći čoveka postepeno su atrofirale. Tao–škola uči povratku prvobitnom, pravom sebi; tokom kultivacije moraš tragati za istinom, da bi se na kraju vratio svom prvobitnom, pravom biću i svojoj prirodi. Tek onda možeš otkriti te svoje urođene moći. Danas ih nazivamo „natprirodnim sposobnostima”, dok su to zapravo urođene ljudske sposobnosti. Ljudsko društvo naizgled napreduje, dok ono zapravo nazaduje, udaljavajući se od prirode univerzuma. Pre neki dan sam pomenuo Džang Guolaoa koji je jahao magarca okrenut unatraške, a ljudi nisu shvatali značenje ovoga. On je otkrio da ići napred, zapravo znači ići nazad, i da se čovečanstvo udaljava od prirode univerzuma. Tokom evolucije univerzuma, a posebno danas, u plimi potrošačkog društva, mnogi ljudi su se moralno iskvarili, i sve više se udaljavaju od Džen–Šan–Ren, osnovne karakteristike univerzuma. Oni koji plivaju sa kolotečinom svakodnevnih ljudi ne mogu da pojme stepen moralne iskvarenosti čovečanstva, pa neki čak misle da je sve u redu. Samo oni kojima se tokom kultivacije uzdigao šinšing, pogledom unazad mogu da shvate da su ljudske moralne vrednosti degeneracijom došle na sadašnji nivo.
Neki čigong–majstori tvrde: „Ja ti mogu razviti natprirodne moći.” Koje natprirodne moći ti oni mogu razviti? Bez energije, natprirodne moći ne mogu da funkcionišu, a ako se još nisu pojavile, kako ih možeš pokrenuti? Možeš li ih pokrenuti ako ih njegova energija nije ojačala i oblikovala? To je potpuno neizvodljivo. Ono što kažu o razvijanju natprirodnih moći nije ništa drugo do povezivanje već formiranih natprirodnih moći s tvojim mozgom, da bi mozak mogao da upravlja njima. To je ono što oni rade, u smislu razvoja natprirodnih moći. Zapravo, oni ti ne razvijaju nikakve natprirodne moći, već samo obavljaju taj mali posao.
Kod praktikanta, njegova mentalna namera diktira natprirodnim moćima; kod svakodnevne osobe, njena mentalna namera upravlja udovima i organima čula, baš kao u jednoj fabrici: direktor izdaje komande svakom pojedinom sektoru da se obave određene radnje. Isto je u štabu armije: komandant izdaje naređenja i upravlja armijom u izvršenju zadataka. Kad sam držao predavanja u raznim krajevima, često sam o ovoj temi raspravljao sa administratorima lokalnih čigong udruženja. Svi su bili vrlo iznenađeni: „Mi sve vreme proučavamo koliku potencijalnu energiju i koliku potencijalnu svest ima ljudski um.” U stvarnosti stvari ne stoje ovako – oni su od samog starta na pogrešnom tragu. Već sam rekao da se radi izučavanja nauke ljudskog tela način razmišljanja mora revolucionisati. Da bi se shvatilo natprirodno, ne mogu se koristiti deduktivni metodi svakodnevnih ljudi i njihov način poimanja stvari.
Mentalna namera, inače, ima nekoliko oblika. Na primer, neki ljudi pominju latentnu svest, podsvest, inspiraciju, snove itd. Što se snova tiče, nijedan čigong–majstor nije voljan da ih objasni. Budući da kad se rodiš, ti se istovremeno rađaš u mnogim dimenzijama univerzuma, ta tvoja ostala JA zajedno s tobom sačinjavaju celovit, integrisani entitet, imaju međusobnu korelaciju, i međusobnu mentalnu vezu. Pored toga, ti u svom telu imaš glavnu dušu, sporednu dušu i pojave raznih drugih bića. Svaka ćelija i svi unutrašnji organi nose oblik u kom tvoj lik i informacija postoje u drugim dimenzijama. Zato je to izuzetno kompleksno. U snovima stvari mogu biti čas ovakve, čas onakve. Odakle uopšte dolaze snovi? Medicinska nauka objašnjava da snovi nastaju usled promena koje se dešavaju na moždanoj kori. Tako je u ovom materijalnom obliku, ali zapravo, snovi su rezultat uticaja informacija iz drugih dimenzija. Zato se dok sanjaš osećaš smušeno. Ali sve ovo nema nikakve veze sa vama i stoga ne treba da obraćate pažnju. Postoji samo jedna vrsta sna koja vas se direktno tiče, mada ovakav san ne treba da nazivamo snom: To je kad tvoja glavna svest, ili glavna duša, vidi kako ti u snu prilaze članovi porodice, ili kad doživiš iskustvo slično životnom, ili vidiš tj. radiš nešto. U ovim slučajevima, kako ti je svest jasna i čista, znači da je tvoja glavna duša zapravo učinila ili videla nešto u drugoj dimenziji. Te stvari zbilja postoje, jedino što se dešavaju u drugoj fizičkoj dimenziji i drugom vreme–prostoru. I možeš li ih zvati snovima? Ne možeš. Ipak, kako tvoje fizičko telo zapravo spava, snovi su jedina reč koja se može upotrebiti. Samo ovakvi snovi imaju direktnu vezu s tobom.
Što se tiče ljudske inspiracije, podsvesti, latentne svesti itd, rekao bih da su ove izraze nisu skovali naučnici. To su izrazi koje su sačinili pisci i baziraju se na konvencijama svakodnevnih ljudi – ovo nisu naučni izrazi. Šta je to „latentna svest” o kojoj ljudi govore? Teško je dati jasno i nedvosmisleno objašnjenje, jer raznorazne informacije koje ljudi primaju su veoma složene i predstavljaju deliće zamagljenih sećanja u mozgu. Podsvest o kojoj ljudi govore je mnogo lakše objasniti. Prema definiciji, podsvest se obično odnosi na ono što ljudi rade bez sopstvenog znanja. Drugi obično za nekog kažu da je nešto uradio nesvesno, bez namere. Ova podsvest je upravo isto što i sporedna svest, o kojoj smo govorili. Kad se glavna svest opusti, i prestane da kontroliše mozak, čovek nije pri čistoj svesti, kao da je zaspao. U snu, ili u beslovesnom stanju, čoveka lako kontroliše njegova sporedna svest, ili sporedna duša. Tada sporedna svest može da uradi određene stvari, što znači da ih sam čovek radi bez čiste svesti o tome. Ipak su ove stvari često dosta dobro urađene, budući da sporedna svest iz druge dimenzije može da sagleda prirodu materije, a svakodnevnica je ne može zavesti. Stoga, kad se vrati sebi i shvati šta je uradio, čovek će reći: „Kako sam mogao da napravim ovakvu glupost? Nikad to ne bih uradio pri čistoj svesti.” U tom času će reći da nije dobro, ali kad za deset ili petnaest dana pogleda unazad, kazaće: „To sam baš dobro uradio! Kako sam to izveo?” Ovako nešto se često dešava. Sporednu svest ne zanimaju trenutni efekti, već kakav će rezultat biti posle. Postoje i stvari koje nemaju nikakve posledice u budućnosti, već samo trenutni efekat. Kad sporedna svest radi ovakve stvari, ona će ih verovatno dobro uraditi.
Postoji još jedan oblik misli: Naime, one među vama sa veoma dobrim urođenim kvalitetom, lako mogu kontrolisati viša bića, navodeći vas da činite neke stvari. Naravno, ovo je posebna tema o kojoj nećemo sada; ovde uglavnom raspravljamo o mislima koje dolaze od nas samih.
Što se tiče inspiracije, i ovo je termin koji su skovali pisci. Opšte je verovanje da inspiracija, kao akumulacija životnog znanja, nastaje u trenutku, poput varnice. Rekao bih da ako stvari posmatramo iz perspektive materijalističkih teorija, može se reći da što više znanja čovek sakupi tokom života i više koristi mozak, toliko biva pametniji. A kad mu zatreba ideja, ona bi naprosto trebalo da nastane, dok pitanje inspiracije ne bi trebalo ni da postoji. Ali ono što se zove inspiracija, ne dolazi na ovaj način. Obično kad neko puno razmišlja, on misli i misli dok ne oseti da je njegovo znanje iscrpljeno, kao da je na izmaku svojih mogućnosti. Tada je blokiran da išta napiše, nema ideja kako da sastavi muzičku kompoziciju, nesposoban da nastavi naučni projekat. Iscrpljen je toliko da mu se čini da će mu mozak eksplodirati, opušci cigareta rasuti su svuda po podu - blokiran je, ima glavobolju, i ništa ne može da smisli. Konačno, pod kojim uslovima nailazi inspiracija? Kad je umoran, čovek će pomisliti: „Dosta, vreme je za pauzu.” Što više njegova glavna svest kontroliše mozak, manja je mogućnost da druga živa bića dopru do njega. Zato kad napravi pauzu, on se malo opusti i prestane da razmišlja o tome, i u ovom stanju oslobođenom namere odjednom mu ideja pada na pamet. Inspiracija najčešće dolazi na ovaj način.
A zašto inspiracija dolazi u ovom času? Kad čovekova glavna svest kontroliše mozak, što više on „mozga”, glavna svest ga više kontroliše, pa je sporednoj svesti utoliko teže da nastupi. Kad čovek razmišlja, ima glavobolju i muči se, sporedna svest se takođe muči i trpi veoma bolnu glavobolju. Kao deo tela čoveka, pošto je istovremeno rođena u istoj majčinoj materici, i ona kontroliše deo tela. Kad se glavna svest relaksira, sporedna svest projektuje u mozak ono što sama zna, budući da je sposobna da sagleda prirodu materije u drugoj dimenziji, i tako će posao biti obavljen, tekst napisan, muzika komponovana.
Neki ljudi će reći: „U tom slučaju treba da koristimo sporednu svest.” Baš kao što je neko napisao u upravo pristigloj poruci: „Kako da stupimo u vezu sa sporednom svesti?” Ne možeš stupiti u vezu sa njom jer si tek počeo da se kultivišeš i nemaš nikakvih moći. Bolje je i da ne pokušavaš nikakav kontakt, jer takva namera predstavlja vezanost. Neki će se upitati: „Možemo li da koristimo sporednu svest da bismo činili stvari od opšteg dobra i ubrzali razvoj ljudskog društva?” Ne! Zašto ne? Jer ono što tvoja sporedna svest zna je i dalje veoma ograničeno. Zbog složenosti dimenzija i tolikog broja nivoa, struktura univerzuma je jako kompleksna, tako da sporedna svest može da zna samo ono što je u njenoj sopstvenoj dimenziji, i ništa izvan nje. Pored toga, puno je različitih vertikalnih nivoa i dimenzija. Razvoj čovečanstva mogu da kontrolišu samo viša bića na veoma visokim nivoima, i on ide napred u skladu sa zakonitostima razvoja.
Naše obično ljudsko društvo napreduje u skladu zakonima koji upravljaju istorijom. Vi biste možda želeli da se ono razvija na određeni način i dostigne određeni cilj, ali viša bića ne razmišljaju ovako. Jesu li ljudi u drevnim vremenima razmišljali o današnjim avionima, vozovima i biciklima? Mislim da je malo verovatno da nisu, ali kako istorija nije evoluirala do te faze, oni to tada nisu mogli izumeti. Na površini, iz perspektive konvencionalnog načina razmišljanja i sadašnjeg ljudskog znanja, razlog je taj što ljudska nauka u to doba nije bila dostigla ovaj nivo, pa stoga nije mogla izumeti ove stvari. Zapravo, razvoj ljudske nauke takođe sledi istorijske aranžmane. Ti hoćeš da postigneš određeni cilj ljudskim naporom, ali to je nemoguće. Naravno, ima ljudi kod kojih sporedna svest može da odigra značajnu ulogu. Jedan književnik tvrdi: „Dnevno mogu da pišem po desetine hiljada reči svoje knjige, a da se uopšte ne umorim. Ako hoću, mogu da je napišem zaista brzo, a drugima će se kad je pročitaju opet dopasti.” Zašto je ovako? Ovo je rezultat združenih napora glavne svesti i sporedne svesti, jer sporedna svest može da obavi pola posla. Ali nije kod svih tako. Kod većine se sporedna svest uopšte ne meša, a ako od nje želiš da učini nešto, to neće ispasti dobro i na kraju ćeš dobiti suprotan rezultat.
Čist i jasan um
Mnogi za vreme vežbe ne uspevaju da umire misli, pa se na sve strane raspituju kod čigong–majstora: „Učitelju, kako god da vežbam, ne uspevam da dostignem stanje mirnoće. Čim se namestim, počinjem da razmišljam i maštam o koječemu.” To je kao uzburkano more u kom se sve pokreće i ni za tren ne može da se umiri. Zašto se ne može postići stanje smirenosti? Neki ovo ne mogu da shvate, pa veruju da mora postojati nekakav skriveni trik. Oni pronalaze poznate čigong–majstore: „Molim vas da me naučite neki napredni štos da bih mogao da umirim misli.” Kako ja to vidim, ovo je traženje pomoći izvan. Ako želiš da napreduješ, treba da potražiš svoje unutrašnje biće i da poradiš na svom srcu – samo tada se možeš zaista uzdići i dostići mirnoću dok sediš u meditaciji. Sposobnost da se dostigne mirnoća zavisi od gonga, a dubina dinga pokazuje nivo praktikanta.
Kako svakodnevna osoba može tek tako da umiri um? Ona to ne može, osim ako nema veoma dobre urođene predispozicije. Drugim rečima, osnovni razlog za nemogućnost da se postigne mirnoća ne leži u tehnici, već u činjenici da um i srce nisu čisti. U običnom ljudskom društvu, u konfliktima među ljudima, ti se nadmećeš i boriš za ličnu korist, usled ljudskih emocija i vezanosti za razne želje. Ako ne napustiš ove stvari i ako puno mariš za njih, kako na lak način možeš doći do mirnoće? Dok vežba, neko će pomisliti: „Ne mogu da verujem. Moram se umiriti i prestati da mislim.” U času kad se to pomisli, sve misli ponovo iskaču. Tvoj um nije čist, pa zato ne možeš da se umiriš.
Neki se neće složiti sa mojim gledištem: „Zar neki čigong–majstori ne uče ljude izvesnim tehnikama? Možeš se koncentrisati na nešto, vizuelizovati nešto, fokusirati se na dantijan, iznutra pogledati dantijan, mantrati Budino ime, itd.” Ovo su razne vrste tehnika, ali ipak nisu samo tehnike, već i odraz nečijih moći. U skladu s tim, ove moći su u direktnoj vezi s našim odgajanjem šinšinga i nivoom do kog smo napredovali – upotrebom tehnika samih ne može se postati miran. Ako ne verujete, probajte. Sa raznoraznim željama i vezanostima, nemoćni da ih sve ostavite, probajte da se umirite. Neki kažu da uspeva kad se mantra Budino ime. Možeš li umiriti svoj um samo mantranjem Budinog imena? Neko tvrdi: „Lako je vežbati u školi Bude Amitabe – dovoljno je da se mantra Budino ime.” Što ne probaš ovako da mantraš? Ja ovo nazivam moći. Ti kažeš da je lako, ali ja kažem da nije, jer nijedna škola kultivacije nije laka.
Svako zna da je Šakjamuni predavao Koncentraciju. Šta je predavao pre Koncentracije? Predavao je Zapovesti i napuštanje svih želja i zavisnosti, dok ništa ne preostane – i tek tada se može postići Koncentracija. Nije li ovo princip? Ali koncentracija predstavlja i moć, jer se Zapovesti ne mogu ispoštovati odjednom. Sa postepenim napuštanjem svega što ne valja, sposobnost koncentracije će napredovati od površne ka dubokoj. Kad se mantra ime Bude, to se mora činiti bez ičeg drugog na umu, sve dok ostali delovi uma ne utrnu i čovek postane nesvestan svega, sa jednom misli koja zamenjuje hiljadu drugih, ili dok se svaka reč u „Buda Amitaba” ne ukaže pred očima. Nije li to moć? Može li se ovako od starta? Ne može. Ako se ne može, onda se sigurno ne može postići ni stanje mirnoće. Ako ne verujete, sami probajte. Dok usta bez prestanka mantraju Budino ime, mozak misli o koječemu: „Zašto me šef toliko ne voli? Ovog meseca bonus mi je baš mali.” Što više razmišljaš o tome, sve se ljutiš, dok ti usta mantraju Budino ime. Mislite li da neko ovakav može da vežba čigong? Nije li to pitanje moći? Nije li to posledica toga što ti um nije čist? Nekima je Treće oko otvoreno, pa iznutra mogu da vide dantijan u svom telu. Dan, koji se akumulira u predelu donjeg stomaka, postaje svetliji kad je ta energetska materija čistija. Što je manje čista, manje je prozirna i više tamna. Može li se stanje mirnoće postići samo gledanjem iznutra u taj dan u dantijanu? Ne može se postići. Nije to do same tehnike – suština je da misli nisu jasne i čiste. Kad iznutra pogledaš u dantijan, dan izgleda svetao i lep. U trenutku se ovaj dan pretvara u stan: „Ova soba će biti za mog sina kad se oženi. Ova soba je za moju ćerku. Kad budemo bili par matorih, mi ćemo spavati u drugoj sobi, a središnja će biti dnevna. Ovo je sjajno! Hoću li dobiti ovakav stan? Moram da smislim kako da dođem do njega. Šta se može učiniti?” Ljudi su naprosto vezani za ovakve stvari. Misliš li da se na ovaj način može doći do stanje mirnoće? Neko je rekao: „U ovo obično ljudsko društvo došao sam kao u hotel, na par dana, i odlazim u žurbi.” Neki ljudi naprosto su se vezali za ovo mesto, zaboravljajući svoj dom.
U pravoj kultivaciji, mora se kultivisati srce, kultiviše se čovek iznutra, tragajući unutar sebe, a ne izvan sebe. Neke škole kultivacije kažu da se Buda nalazi u srcu čoveka, i tu ima istine. Neki pogrešno tumače ovu izjavu, pa kažu da im je Buda u srcu kao da su sami Buda, ili kao da Buda postoji u njihovom srcu – oni su ovako razumeli. Nije li to pogrešno? Kako mogu da shvataju na taj način? Ideja je da moraš odgajiti svoje srce da bi uspeo u kultivaciji – izreka saopštava ovaj princip. Kako u tvom telu može postojati Buda? Da bi uspeo, moraš se kultivisati.
Razlog zašto ne možeš da uđeš u stanje mirnoće je to što ti um nije ispražnjen i što još nisi dostigao dovoljno visok nivo, do kog se stiže korak po korak. To ide uporedo sa tvojim napredovanjem kroz nivoe: kad se oslobodiš vezanosti, nivo ti raste, a s njim i tvoja sposobnost da se koncentrišeš. Ako nekim tehnikama ili metodama želiš da dostigneš stanje mirnoće, mislim da tražiš pomoći izvana. A to znači da si skrenuo u svojoj praksi, ili da si pošao naopakim putem zla, što je isto što i tražiti pomoć izvana. Posebno u budizmu, ako tražiš pomoć izvana, kaže se da si krenuo demonskim putem. U pravoj kultivaciji mora se kultivisati srce: samo kad unaprediš svoj šinšing imaćeš jasan i čist um, i stanje bez namera (vuvej). Samo kad ti šinšing poraste, moći ćeš da se saobraziš s prirodom univerzuma i ukloniš različite ljudske potrebe, vezanosti, i ostale loše stvari. Tek tada ćeš moći da napustiš loše stvari u sebi i uzdigneš se, bez da te sputava priroda univerzuma. Tada će se materija de transformisati u gong. Zar oni ne idu jedno s drugim? Takav je princip.
Ovo je subjektivni razlog koji čoveka sprečava da uđe u stanje mirnoće, kad nije u stanju da ispuni zahteve praktikantskog standarda. Što se tiče spoljnih faktora, trenutno postoji situacija koja pravi ozbiljne smetnje kultivaciji prema visokim nivoima, ozbiljno utičući na praktikante. Znamo da je sa reformama i otvaranjem prema svetu ekonomija postala fleksibilna, a politika manje restriktivna. Uvedene su mnoge nove tehnologije, a životni standard je unapređen. Svi svakodnevni ljudi smatraju da je ovo dobro. Ali ako se sagledaju obe strane, na dijalektički način, sa reformama i otvaranjem, uvezene su i nezdrave stvari raznih oblika. Kako je dobra prodaja ono što je presudno, ako u jednom književnom delu nema seksualnih sadržaja, knjiga se neće dobro prodavati. Ako filmovi i TV program ne prikazuju scene iz spavaće sobe, gledanost im je slaba. Ko može da razlikuje da li je nešto prava umetnost, ili nešto što ima pobude drugačije od umetničkih. U našim drevnim kineskim tradicionalnim umetnostima nije bilo takvih stvari. Našu kinesku nacionalnu tradiciju nije stvorio jedan čovek. Govoreći o praistorijskoj kulturi, pomenuo sam da sve ima svoje poreklo. Moralne vrednosti ljudi su se iskvarile prošle i promene; promenili su se čak i standardi koji mere dobro i loše. Ovo su pitanja svakodnevnih ljudi. Ipak je priroda ovog univerzuma, Džen–Šan–Ren, kao jedini kriterijum za razlikovanje dobrih i loših ljudi, ostala nepromenjena. Kao praktikant, ako želiš da se uzdigneš iznad i izvan ovoga, stvari moraš ceniti na osnovu ovog kriterijuma, a ne na osnovu standarda svakodnevnih ljudi. Tako postoji ta spoljna smetnja. I tu nije kraj, jer štetu nanose i stvari poput homoseksualizma, seksualnih sloboda i zloupotrebe droga.
Svet je došao do stanja u kom je danas, pa razmislite, šta će biti ako se ovako dalje nastavi? Može li se dopustiti da večno ide ovako? Ako ljudska vrsta nešto ne preduzme ovim povodom, preduzeće nebo. Uvek kad ljudska vrsta doživljava katastrofe, to je u ovakvim okolnostima. Držao sam puno predavanja, ne pominjući pitanje velikih katastrofa čovečanstva. Ovu vruću temu raspravljaju religije i mnogi ljudi. Svima vam postavljam pitanje, i zato razmislite: U našem običnom ljudskom društvu, ljudski moral je prošao kroz krupne promene. Tenzije između ljudi došle su do krajnje tačke. Zar ne mislite da se stiglo do izuzetno opasne situacije? Ova objektivno postojeća sredina sada ozbiljno ometa kultivaciju praktikanata na visoke nivoe. Fotografije golotinje postavljaju se nasred puta; dovoljno je da podigneš glavu da ih vidiš.
Lao Ce je jednom rekao: „Kad mudar čovek čuje Tao, on će ga marljivo upražnjavati.” Kad mudar čovek čuje Tao, on misli: „Konačno sam našao pravi metod kultivacije. Zašto da čekam i ne počnem da se kultivišem smesta?” Složena sredina je, po meni, dobra stvar. Što složenija, proizvešće veće ljude. Ako možeš da se izdigneš iznad ovoga, tvoja kultivacija će biti najsolidnija moguća.
Za onog koji je istinski odlučio da se kultiviše, rekao bih da je ovo dobra stvar. Kad ne bi bilo nikakvih neslaganja, ili prilika da se unapredi šinšing, ne biste mogli napredovati. Kad bi svi bili dobri jedni prema drugima, kako biste se kultivisali? Što se tiče prosečnog kultivatora, to je „prosečan čovek koji je čuo Tao” i onaj kome će biti dobro bilo da izvodi ili ne izvodi kultivaciju; velika je verovatnoća da on neće uspeti u kultivaciji. Neki koji ovo slušaju, misle da ima smisla ovo što Učitelj govori, ali kad se vrate u običan svet, opet će misliti da su trenutni, praktični dobici realniji. Oni jesu realniji. Ne samo vi, već i mnogi Zapadni milioneri i bogataši otkrivaju da posle smrti ništa ne ostaje. Materijalno bogatstvo ne dolazi sa rođenjem, niti odlazi s vama posle smrti – oni su šuplji. Zašto je, međutim, gong toliko vredan? Jer je vezan za telo duše, pa se s tobom rađa i s tobom odlazi posle smrti. Rekli smo da duša ne umire, i ovo nije praznoverje. Kad ćelije naših fizičkih tela odumru, čestice manje od ćelija, u drugim dimenzijama, ne odumiru. Samo ljuštura spada.
Sve što sam upravo rekao pripada pitanju šinšinga. Šakjamuni je jednom ovo rekao, kao i Bodidarma: „Ova orijentalna zemlja Kina je mesto gde nastaju ljudi velike vrline.” Kroz istoriju, mnogi sveštenici i mnogo Kineza je bilo veoma ponosno na ovo; reklo bi se da se sugeriše da su sposobni da odgaje gong visokog nivoa, pa su mnogi zadovoljni i polaskani: „Bravo za nas Kineze. Zemlja Kina može da proizvede ljude velikih urođenih kvaliteta i visoke vrline.” Zapravo, mnogi ne shvataju pravo značenje ovoga. Zašto zemlja Kina proizvodi ljude velikih vrlina i uašto se ovde može kultivisati do visokih nivoa? Mnogi ne shvataju pravo značenje onog što su rekli ti ljudi visokog nivoa rekli, niti shvataju domen ljudi na visokim nivoima i njihov način razmišljanja. Hajde da ne kažemo šta ovo znači, već sami da razmislimo: Samo u najsloženijoj grupi ljudi, u najsloženijoj sredini moguće je kultivisati se prema visokim nivoima – to je ideja.
Urođeni kvalitet
Urođeni kvalitet čoveka opredeljuje količina suptance de koju njegovo telo ima u drugoj dimenziji. Sa manje de i više crne materije, karmičko polje je veliko. U tom slučaju, on ima slab urođeni kvalitet. Sa puno de, ili bele materije, karmičko polje će biti malo i sledstveno, ovaj čovek ima dobar urođeni kvalitet. Bela i crna materija mogu se transformisati jedna u drugu. Kako se transformišu? Dobra dela proizvode belu materiju, jer bela materija se dobija izdržavanjem poteškoća, trpljenjem muka, ili dobrim delima. Crna materija se proizvodi kad se loše postupa, čine rđava dela, i to je karma. Proces transformacije je ovakav. Istovremeno, ove stvari se i prenose. Pošto direktno prati dušu, ovo ne dolazi iz jednog života, već se sakuplja od davnina. Zato ljudi pričaju o gomilanju karme i izgradnji de. Pored toga, mogu se dobiti od predaka. Ponekad pomislim kako su drevni Kinezi govorili, ili kako starci kažu da su nečiji preci „nagomilali de“, ili kako je neko „nagomilao de“, ili mu „nedostaje de“. Ovo je tako ispravno rečeno, van svake sumnje.
Dobar tj. loš urođeni kvalitet određuju hoće li sposobnost poimanja biti dobra ili loša. Loš urođeni kvalitet proizvodi lošu sposobnost poimanja. Zašto je tako? Zato što onaj sa dobrim urođenim kvalitetom ima puno bele materije, a bela materija je u harmoniji sa našim univerzumom i može se sjediniti s prirodom Džen–Šan–Ren. Na taj način se priroda univerzuma direktno se manifestuje u telu i u neposredno komunicira s telom. Ali sa crnom materijom upravo je suprotno: pošto se stiče vršenjem rđavih dela, suprotna je prirodi našeg univerzuma. Zato ova crna materija razdvaja od prirode našeg univerzuma. Kad se crna materija dovoljno nagomila, ona formira polje koje okružuje telo, obavijajući ga unutar sebe. Što je polje veće, veći su njegova gustina i debljina, što utiče na smanjenje sposobnosti poimanja. Pošto je lošim delima stekao karmu, čovek nije u mogućnosti da primi prirodu univerzuma Džen–Šan–Ren. Ovakvom nekom obično je teško da poveruje u kultivaciju; što je manja njegova sposobnost poimanja, susrešće se s većim karmičkim otporom. Što se s većim teškoćama susreće, manje veruje i teže mu je da se kultiviše.
Nekom sa puno bele materije lakše je da se kultiviše, pošto tokom kultivacije, dok se čovek saobražava s prirodom univerzuma i dok mu se šinšing popravlja, njegov de se direktno transformiše u gong. Za nekog ko ima puno crne materije, međutim, postoji dodatni postupak. To je kao industrijski proizvod kom nedostaje još jedna faza obrade: svi ostali dolaze sa materijalom spremnim za upotrebu, a neko sa sirovim materijalom koji tek treba obraditi. Njemu je neophodan korak više. Da bi eliminisao karmu, transformišući je u belu materiju, on zato najpre mora da prebrodi nedaće i tek onda može da razvije gong visokog nivoa. Ali ovakva osoba obično nema dobru urođenu sposobnost poimanja. Ako joj zatražiš da se više pomuči, manje će verovati i teže će joj biti da trpi. Zato je nekom sa puno crne materije teško da se kultiviše. Upravo zbog ovog, u Tao–školi, ili školi koja uči samo jednog učenika, govori se o tome da učitelj nalazi učenika, umesto obratno. Oni su birali ljude na osnovu toga koliko ovih stvari telo učenika nosi.
Urođeni kvalitet određuje sposobnost poimanja, ali ovo nije apsolutno. Neki ljudi nemaju mnogo dobar urođeni kvalitet, ali im je kućno okruženje dobro i mnogi oko njih se kultivišu, a neki su religiozni. Svi veruju u kultivaciju. Ovakva sredina može ih podstaći da veruju, što omogućuje da se njihova sposobnost poimanja popravi. Znači da nije apsolutno. Neki ljudi imaju jako dobar urođeni kvalitet, ali su veoma ograničenih shvatanja; zahvaljujući trunci znanja koju su stekli obrazovanjem u našem pragmatičnom društvu, a posebno usled apsolutnih metoda u ideološkom obrazovanju koji su upražnjavani pre nešto godina, oni ne veruju ni u šta što je izvan njihovog domena znanja. Ovo ozbiljno može da utiče na njihovu sposobnost poimanja.
Na primer, na jednom seminaru, drugog dana sam predavao sam o otvaranju Trećeg oka. Jednoj osobi dobrog urođenog kvaliteta Treće oko se odmah otvorilo na veoma visokom nivou; videla je brojne prizore koje drugi nisu mogli videti. Rekla je drugima: „Video sam falune kako poput pahuljica padaju na tela svih prisutnih u sali. Video sam kako knjiga učitelja Lija zaista izgleda, video sam oreol učitelja Lija, kako izgleda falun i koliko je fašena prisutno.” Video je da Učitelj predaje na različitim nivoima, i falune kako podešavaju tela praktikantima. Takođe je video da Učiteljev gongšen predaje na svakom od različitih nivoa. Pored toga, video je i nebeske devojke kako bacaju cveće, i slično. Videti ovako divne stvari znači da ti je urođeni kvalitet prilično dobar. Ali on je pričao je i pričao, da bi na kraju rekao: „Ja ne verujem u ove stvari.” Nešto od ovih stvari nauka je već potvrdila, a i druge se mogu objasniti modernom naukom; o nekima od njih već smo diskutovali. Sigurno je da je ono što je čigong uspeo da shvati daleko od shvatanja moderne nauke. Iz ovog ugla možemo reći da urođeni kvalitet ne određuje u potpunosti sposobnost poimanja.
Prosvetljenje
Šta je prosvetljenje? Prosvetljenje je termin iz religije. U budizmu se odnosi na kultivatorovo shvatanje budističke Darme, znači na prosvetljenje u smislu spoznaje i na konačno prosvetljenje. To je prosvetljenje u mudrost. Bez obzira, ovaj izraz danas se koristi za svakodnevne ljude: sugeriše da je taj i taj jako mudar i da zna šta je na umu njegovom šefu. Taj brzo uči i zna kako da udovolji šefu. Ljudi za njega kažu da se „prosvetlio u stvari”, i to se obično shvata na ovaj način. Jednom kad se uzdigneš malo iznad nivoa svakodnevnog čoveka, međutim, otkrivaš da su principi na tom nivou, onako kako ih svakodnevni ljudi shvataju, obično pogrešni. Ovo nikako nije prosvetljenje na koje mi mislimo. Naprotiv, sposobnost poimanja (prosvetljenja) „mudrog” čoveka nije dobra, jer onaj ko je preterano „mudar” će površno obavljati zadatke, da bi se dopao šefu ili direktoru. U tom slučaju, neće li veći deo posla pasti na nekog drugog? Prema tome, taj čovek ostaje dužan drugima. Pošto je „mudar”, on ne trpi nikakve gubitke, niti će olako izgubiti bilo šta. Zbog toga drugi moraju da trpe gubitke. Što mu je više stalo do mrvice praktične koristi, sve je uskogrudiji i više oseća da su materijalne dobiti svakodnevnih ljudi nešto od čega on ne može da odustane. Zato on sebe smatra pragmatičarem i nije spreman na gubitke.
Ima čak i ljudi koji ovakvom nekom zavide! Ja vam kažem da mu ne zavidite. Vi ne znate kakav zamoran život on vodi: ne spava dobro, ne jede dobro, plaši se gubitaka čak i u snovima, i sav je podređen ličnim koristima. On vodi veoma zamoran život, jer ga je posvetio samo ovome. Mi vam kažemo da ako ste u stanju da odstupite u času kad se nađete u konfliktnoj situaciji, shvatićete da su mora i nebo beskrajni, i da će nastati sasvim drugačija situacija. Osoba o kakvoj je reč, međutim, ne odustaje i vodi jako zamoran život. Od nje ne treba da učite. U krugovima kultivatora se kaže: „Ovakva osoba je potpuno izgubljena. Usled materijalnih koristi, potpuno je izgubljena među svakodnevnim ljudima.” Neće biti lako reći joj da treba da čuva svoj de! Ako joj predložite da se kultiviše, ona vam neće verovati: „Da se kultivišem? Vi praktikanti ne uzvraćate kad vas napadnu, niti kad vas vređaju. Kad vam drugi prave probleme, vi ne samo da se prema njima ne ponašate na isti način, već im u sebi zahvaljujete. Svi ste vi postali Akju! Svi ste vi mentalno poremećeni!” Za ovakvu osobu nema načina da razume kultivaciju. Ona će vam reći da ste neverovatni i da ste budala. Zar ne mislite da je nju teško spasiti?
Ovo nije prosvetljenje na koje mi mislimo; pre je to ono što ovakva osoba smatra budalastim u smislu ličnih interesa. To je ono što mi nazivamo „prosvetljenjem”. Naravno da to ne znači da smo zaista budale. Mi naprosto pristupamo indiferentno pitanju ličnih interesa, dok smo na drugim poljima veoma pametni. Kad radimo na naučno–istraživačkom projektu ili, na primer, kod sprovođenja zadataka dobijenih od nadređenih, ili drugih dužnosti, mi smo veoma oštroumni i dobro ih obavljamo. Ali po pitanju naše lične koristi, ili međuljudskih konflikata, mi pokazujemo malo interesovanja. Ko će vas nazvati budalama? Niko neće reći da ste budale, uveravam vas.
Hajde da pričamo o pravoj budali. Ovaj princip potpuno suprotan na visokim ravnima. Budala verovatno neće počiniti zaista loše delo među svakodnevnim ljudima, niti je verovatno da će se nadmetati i boriti za lični interes. Ona ne traži slavu, niti gubi de, već joj drugi daju svoj de. I batine i uvrede će joj dati de, a ova materija je izuzetno dragocena. U našem univerzumu postoji princip: bez gubitka nema dobitka; da bi dobio, čovek mora izgubiti. Kad drugi vide ovu budalu, oni će ga maltretirati: „Kakva si ti budala!” Kad zinu da ga uvrede, delić de će preći na njega. Kad iskorišćavaš nekog, ti si taj koji dobija, pa nešto moraš izgubiti. Možda će mu neko prići i šutnuti ga nogom: „Baš si idiot!”, a tada će još jedan deo de ponovo će preći na njega. Kad ga neko maltretira ili šutira, njemu to ne smeta i sve prihvata smejući se: „Samo napred. Ti mi daješ svoj de, nijedan delić ti neću vratiti nazad.” Razmislite ko je ovde mudar prema principima sa visokog nivoa. Nije li ova osoba mudra? Ona je najmudrija, jer ne gubi nimalo de. Kad joj dobaciš svoj de, ona ga, šta više, ne odbija – ona ga svog prihvata, i to ga prihvata sa osmehom. Možda je budala u ovom životu, ali neće biti u idućem – njena duša nije budala. U religijama kažu da će onaj sa puno de u sledećem životu biti na visokom položaju ili bogataš – to će dobiti u zamenu za de.
Rekli smo da se de može direktno transformisati u gong. Zar nivo tvoje kultivacije ne dolazi od transformacije ove de? Ona se direktno transformiše u gong. Zar se gong, koji određuje tvoj nivo i gong potenciju, ne transformiše iz ove materije? Zar ti se ne čini da ona jako dragocena? Ona se donosi sa rođenjem, i odnosi posle smrti. U budizmu kažu da je tvoj kultivacioni nivo tvoje Istinsko dostignuće; koliko žrtvuješ, toliko ćeš dobiti zauzvrat – takav je princip. U religiji kažu da će sa de, u sledećem životu, čovek biti na visokom položaju ili bogat. Sa malo de, čovek će imati problem i hranu da isprosi, jer nema de koju bi razmenio. Bez gubitka nema dobitka! Bez imalo de, čovekovo telo i duša izumiru; tada si zaista mrtav.
Postojao je jedan čigong–majstor čiji je nivo, kad se pojavio u javnosti, bio veoma visok. Ovaj čigong–majstor je posle postao opsednut slavom i ličnom koristi – kako je pripadao onim ljudima koji kultivišu sporednu dušu, njegov učitelj mu je oduzeo sporednu dušu. Dok je imao sporednu dušu, ona ga je kontrolisala. Na primer, u njegovom preduzeću su dodeljivali stan. Rukovodstvo je naložilo da svi kojima treba stan dođu da iznesu uslove u kojima žive i kažu zašto im je potreban stan. Dok su svi iznosili svoje razloge, ovaj čovek nije rekao ni reč. Na kraju je rukovodstvo našlo da su njegove potrebe veće nego drugih, i da njemu treba dodeliti stan. Drugi su tvrdili: „Ne, stan ne treba dati njemu. Treba ga dati meni, jer mi je neophodan.” Taj čovek je rekao: „Onda samo napred, uzmi ga.” Svakodnevna osoba bi ga smatrala budalom. Neki su znali da je on praktikant, pa su ga upitali: „Vi kultivatori ništa ne želite. Šta ti želiš?” Odgovorio je: „Uzeću sve što drugi neće.” Zapravo, on uopšte nije bio budala, već prilično pametan – ovako se ponašao samo prema ličnim interesima, verujući u prirodan tok stvari. Drugi su ga još jednom upitali: „Šta danas ljudima nije potrebno?” Odgovorio je: „Kamenje na zemlji koje šutiraju tamo–ovamo nikome nije potrebno. To ću ja uzeti.” Svakodnevnim ljudima ovo je nezamislivo, teško im je da shvate kultivatore. Ne shvataju ih jer su njihovi nivoi razmišljanja međusobno suviše udaljeni, a jaz između njihovih nivoa je suviše velik. Naravno, on ne bi izistinski skupljao kamenje; on je izneo princip koji svakodnevna osoba ne može da shvati: „Ne treba mi ništa što treba svakodnevnim ljudima.” Hajde da pričamo o tom kamenu. Znate da budistički sveti spisi kažu da je u Sukavati raju drveće je od zlata, zemlja je od zlata, ptice su zlatne, cveće je zlatno, kuće su takođe zlatne, pa je čak i telo Bude je zlatno i blještavo. Tu se ni kamičak ne može naći; kažu da je kamen kod njih valuta. On tamo ne bi otišao noseći kamen, ali ovim je izneo princip koji jedan svakodnevni čovek ne može da razume. Svakako, jedan praktikant će reći: „Obični ljudi imaju svoje težnje, a mi ne težimo ničem sličnom. Nas ne zanima ni ono što obični ljudi imaju. Ali mi imamo ono što obični ljudi ne mogu da dobiju, čak i kad bi poželeli.”
Zapravo, prosvetljenje o kom govorimo odnosi se na prosvetljenje za vreme kultivacije, što je upravo suprotno sposobnosti shvatanja kod svakodnevnih ljudi. Prosvetljenje na koje mi mislimo je stvar toga da li se tokom kultivacije neko može prosvetliti u nešto, prihvatajući Fa koji predaje učitelj, ili Tao koji predaje taoistički učitelj, da li je onda kad nastanu poteškoće u stanju da tretira sebe kao praktikanta, i da li se tokom kultivacije može pridržavati Fa. Neki ljudi neće verovati u ove stvari kako god da im ih predstavite, misleći da je biti svakodnevna osoba mnogo praktičnije. Umesto da ih se oslobode, oni se drže svojih tvrdoglavih shvatanja, što ih čini nesposobnim da poveruju. Neki ljudi žele samo da leče bolesti. Kad ovde pomenem da čigong uopšte ne služi za lečenje, njihova reakcija je negativna, pa ne veruju ni u šta što se predaje posle toga.
Nekim ljudima, sposobnost poimanja naprosto ne može da se popravi. Oni po sopstvenoj volji obeležavaju neke stvari u mojoj knjizi. Oni naši praktikanti kojima je Treće oko otvoreno, mogu da vide da ova knjiga ima veoma živopisne boje, da je zlatna i da se presijava. Svaka reč nosi lik mog fašena. Prevario bih vas ako vam ne bih rekao istinu. Ta oznaka, koju si stavio, izgleda veoma mračno. Kako se usuđuješ da po svom izboru obeležavaš stvari? Šta mi ovde radimo? Zar vas ne vodimo u kultivaciji prema visokim nivoima? Ima stvari o kojima treba da razmisliš. Ova knjiga je u stanju da navodi tvoju kultivaciju - zar ne misliš da je dragocena? Obožavaš Budu, ali može li ti to pomoći da se istinski kultivišeš? Pun pijeteta, ne smeš ni da takneš statuu Bude kojoj svaki dan pališ tamjan, a ipak se usuđuješ da uništavaš Dafu, koji te zaista može usmeravati u kultivaciji.
Kad pričamo o sposobnosti poimanja (prosvetljenja), to se odnosi na dubinu tvog poimanja nečega što se tokom kultivacije dešava na različitim ravnima, ili određenog Fa koji učitelj predaje. Ipak ovo nije osnovno prosvetljenje na koje mislimo. Osnovno prosvetljenje na koje mislimo odnosi se na ovo: Tokom svog života, od samog početka kultivacije, praktikant konstantno napreduje, oslobađajući se ljudskih vezanosti i raznoraznih želja, dok mu gong konstantno raste, sve do finalnog koraka u kultivaciji. Kad se materija de u potpunosti pretvori u gong i kad put kultivacije koji je zacrtao učitelj dođe do kraja, „Bum!” sve što je bilo zaključano eksplodira se u sekundi. Njegovo Treće oko dostiže najvišu tačku njegovog nivoa, pa on na svom nivou vidi istinu različitih dimenzija, oblike postojanja različitih života i materiju u različitim vreme–prostorima, i istinu našeg univerzuma. Izranjaju sve njegove božanske moći, i u stanju je da stupi u kontakt s raznim vrstama života. U ovom času, nije li taj čovek veliko prosvetljeno biće, ili biće prosvetljeno kroz kultivaciju? Prevedeno na drevni jezik Indije, on je Buda.
Prosvetljenje na koje mislimo, ovo fundamentalno prosvetljenje, je oblik trenutnog prosvetljenja. Trenutno prosvetljenje znači da je čovek zaključan tokom svoje životne kultivacije, ne znajući koliko je visok nivo njegovog gonga, niti koji oblik zauzima gong koji je odgajio. On ništa ne oseća, a čak su mu i sve ćelije u telu zaključane. Gong koji je odgajio bio je zaključan sve do finalnog koraka, i tek sada se može osloboditi. Ovo može samo neko sa visokim urođenim kvalitetom, pošto je kultivacija prilično bolna. Mora se početi tako što ćemo biti dobri ljudi. Stalno se mora popravljati šinšing, stalno se mora trpeti, konstantno se uzdizati u kultivaciji, uvek nastojati da se unapredi šinšing, iako se sopstveni gong ne može videti. Za ovakvu osobu kultivacija je jako teška, i to mora biti neko sa velikim urođenim kvalitetom. Ovakva osoba će godinama izvoditi kultivaciju, nesvestan šta se dešava.
Postoji još jedna vrsta prosvetljenja, zvana postepeno prosvetljenje. Od samog početka, mnogi osećaju falun kako rotira. Istovremeno, svima sam otvorio Treće oko. Usled različitih razloga, neki ljudi će u budućnosti moći da vide stvari, ako ne vide već i sada. Prolaziće kroz faze, od maglovite vizije do jasnije vizije, od toga da ne umeju da ga koriste, do toga da umeju. Njihov nivo konstantno će rasti. Dok vam šinšing raste i raskidate raznorazne vezanosti, razvijaju se razne natprirodne moći. Promene koje idu s celokupnim procesom kultivacione transformacije, i sa procesom transformacije tela, dešavaju se tako da se mogu videti i osetiti. Promene se nastavljaju do finalnog koraka, kad se u potpunosti spoznaje istina univerzuma, i kad se dostiže najviša očekivana tačka u kultivaciji. Transformacija bentija i ojačavanje natprirodnih moći dostižu određeni stepen. Ovo se postiže postepeno. To je postepeno prosvetljenje. Ni metod postepenog prosvetljenja nije lak. Kad dobiju natprirodne moći, neki ljudi naprosto nisu u stanju da razreše svoje vezanosti, pa imaju tendenciju da se hvale, ili čine loše. Na taj način ti opadne gong, kultivišeš se ni za šta, i na kraju bivaš upropašćen. Neki ljudi mogu da vide pojavne oblike različitih života u različitim dimenzijama. Neko ti može zatražiti da uradiš ovo ili ono. Taj isti može ti zatražiti da vežbaš na njegov način, uzimajući te za svog učenika, ali ti ne može pomoći da dostigneš Istinsko dostignuće jer ni on sam to nije dostigao.
Pored toga, sva bića u višim dimenzijama su besmrtnici sa sposobnošću da postanu veoma veliki i prikažu u potpunosti svoje natprirodne moći. Ako ti srce nije ispravno, nećeš li poći za njima? Kad jednom pođeš za njima, tvoja kultivacija postaće uzaludna. Čak i ako je to biće pravi Buda ili pravi Tao, ipak ćeš morati da započneš kultivaciju ispočetka. Nisu li bića s različitih nebeskih nivoa besmrtnici? Čovek se u potpunosti može uzdići izvan i preko ovog sveta samo ako u kultivaciji dostigne jako visok nivo i ostvari cilj. Običnom čoveku, međutim, jedan besmrtnik će svakako izgledati visok, ogroman i veoma moćan. Ipak ovo biće možda ni samo nije dostiglo Istinsko dostignuće. Kad ti razne informacije prave smetnje i ometaju te raznorazni prizori, jesi li u stanju da ostaneš indiferentan? Zato je s otvorenim Trećim okom takođe teško kultivisati se, a tada je još teže kontrolisati sopstveni šinšing. Srećom, međutim, mnogim našim praktikantima natprirodne moći će se otključati na polovini procesa kultivacije, da bi posle toga ušli u stanje postepenog prosvetljenja. Svima će Treće oko biti otvoreno, ali mnogima neće biti dopušteno da imaju natprirodne moći. Kad tvoj šinšing postepeno bude dostigao određeni nivo i kad budeš postao stabilan i u stanju da se vladaš kako treba, sve će se odjednom otvoriti, eksplozijom. Znači, na određenom nivou ćeš iskusiti stanje postepenog prosvetljenja, jer tada će ti biti lakše da se dobro vladaš. Pojaviće se razne natprirodne moći. Dalje ćeš se samostalno uzdizati u kultivaciji, dok ih na kraju sve ne otključaš. Biće ti dopušteno da ih imaš na polovini puta svoje kultivacije. Mnogi naši praktikanti pripadaju ovoj grupi, pa zato ne treba da budeš nestrpljiv da vidiš stvari.
Svi su možda čuli da se i u zen-budizmu priča o razlikama između trenutnog prosvetljenja i postepenog prosvetljenja. Huinheng, šesti patrijarh zen-budizma, predavao je trenutno prosvetljenje, dok je Šenšiu iz severne škole zen- budizma, predavao postepeno prosvetljenje. Spor između ova dva pristupa postoji dugo u istoriji budizma. Ja mislim da je ovo bespredmetno. Zašto? Jer ono na šta su oni mislili je samo shvatanje istine u procesu kultivacije; tu istinu neki ljudi momentalno spoznaju, dok se drugi prosvetljuju u nju, spoznajući je postepeno. Je li važno kako se neko prosvetljuje? Bolje je kad se sve shvati odjednom, ali dobro je i kad se postepeno stiču spoznaje. Nije li prosvetljenje u oba slučaja? Oba su prosvetljenje, što znači da nijedan način nije pogrešan.
Ljudi visokog urođenog kvaliteta
Šta je osoba visokog urođenog kvaliteta? Postoji razlika između nekoga ko ima odličan urođeni kvalitet, u odnosu na nekog sa dobrim, ili lošim urođenim kvalitetom. Jako je teško naći nekog sa odličnim urođenim kvalitetom, jer takvi se rađaju jednom u dugom istorijskom periodu. Naravno, osoba odličnog urođenog kvaliteta najpre mora da ima puno de i veoma veliko polje ove bele materije – to je sigurno. Pored toga, ovakva osoba takođe treba da bude u stanju da izdrži muke teže od svih, mora biti jako trpeljiva i sposobna da se žrtvuje, a isto tako mora biti sposobna da očuva sopstveni de, mora imati dobru sposobnost poimanja, i tako dalje.
Šta je najteža muka od svih? U budizmu se veruje da biti čovek znači patiti – dok god ste ljudska bića, vi morate patiti. Veruje se da životi u svim drugim dimenzijama nemaju naša obična ljudska tela, pa stoga ne oboljevaju, niti postoje problemi rađanja, starenja, bolesti i smrti. Otuda nema patnje. Bića u drugim dimenzijama mogu da levitiraju, ona su bestežinska, ona su predivna. Zbog ovog tela, svakodnevni ljudi se susreću sa sledećim problemom: ne mogu da podnesu hladnoću, toplotu, žeđ, glad i umor, a pri tom i dalje moraju da se rađaju, stare, oboljevaju i umiru. Kako god okreneš, čovek se ne oseća prijatno.
U novinama sam čitao da su mnogi stradali od posledica zemljotresa u Tangšanu, ali da su neki spaseni. Na ovoj grupi ljudi je sprovedeno posebno istraživanje. Pitali su ih kako su se osećali u stanju smrti. Nasuprot očekivanjima, svi ovi ljudi su pričali o istoj, jedinstvenoj situaciji. Naime, u samom trenutku smrti nisu osećali strah; naprotiv, odjednom su osetili olakšanje, i u njima je naraslo uzbuđenje. Neki su se osetili oslobođeni veze s telom i mogli su da lebde vazduhom, lako i udobno; takođe su mogli da vide sopstvena tela. Neki su mogli da vide živote u drugim dimenzijama, a neki su otišli na razna mesta. Svi su spomenuli osećaj olakšanja u tom konkretnom momentu, narastajuće uzbuđenje, odsustvo osećaja patnje. Ovo sugeriše da svako mora da se muči sa ovim ljudskim fizičkim telom, ali pošto smo svi na isti način došli iz majčine materice, ne shvatamo da patimo.
Pomenuo sam da čovek mora izdržati najveće od svih muka. Pre neki dan sam rekao da se ljudski koncept vreme–prostora razlikuje od onog koji postoji u drugim, većim vreme–prostorima. Ovde je jedan ščen dva sata, što je godina u drugoj dimenziji. Osoba koja se kultiviše u ovako teškim uslovima, smatra se zaista izuzetnom. Kad ovakva osoba razvije želju za Taom i poželi da se kultiviše, ona je naprosto sjajna. U ovolikim teškoćama, ona ipak nije izgubila svoju prvobitnu prirodu i želi da se vrati prvobitnom sebi, kroz kultivaciju. Zašto se praktikantu može bezuslovno pomoći? Upravo zbog ovog. Kad takva osoba cele noći sedi meditirajući u ovoj dimenziji svakodnevnih ljudi, drugi će kad je vide reći da je izuzetna jer tu sedi već šest godina. To je zato što je jedan ščen kod nas jednak jednoj godini tamo. Mi, ljudi, živimo u sasvim izuzetnoj dimenziji.
Kako se podnose najveće od svih muka? Na primer, neki čovek jedan dan ode na posao, gde stvari ne stoje kako bi trebalo. Njegovoj radnoj jedinici ne ide dobro, postojeća situacija više se ne može održavati, i moraće da se restrukturiše. Radna snaga će se u buduće angažovati po ugovoru. Tehnološki višak će biti otpušten, a baš on je jedan od onih čija će činija s pirinčem odjednom ostati prazna. Kako će se osećati? Više nema izvor prihoda – kako će izdržavati porodicu? On ništa drugo ne ume da radi. Pokunjen odlazi kući. Kako stiže kući, shvata da se njegov ostareli roditelj kod kuće razboleo, i da je stanje ozbiljno. Zabrinut, on žuri da roditelja odvede u bolnicu; prolazi kroz mnoge nevolje da bi pozajmio novac za bolničko lečenje, a zatim se vraća kući da uzme potrepštine za roditelja. Kako je ušao u kuću, na vrata kuca razredni starešina: „Vaše dete je u tuči povredilo nekog; bolje da požurite da vidite.” Malo pošto raščisti tu stvar i vrati se kući, kako sedne, stiže telefonski poziv, u kom mu saopštavaju: „Žena ti je u ljubavnoj vezi s nekim.” Naravno, vi nećete naići na ovakav scenario. Običan čovek ne može da podnese tolike muke, pa će pomisliti: „Čemu ovaj moj život? Što ne nađem kanap da se obesim i svršim sve?” Samo kažem da se mora biti sposoban da se podnesu najveće od svih muka. Naravno, one ne moraju imati ovakav oblik. Međutim, konflikti s drugima, trvenja koja ti čeliče šinšing i nadmetanje za ličnu korist, nisu ništa lakši od ovih problema. Mnogi ljudi žive samo da bi nešto dokazali, ili da bi sačuvali obraz, i obesiće se kad više ne budu mogli da se nose sa tim stvarima. Zato se mi moramo kultivisati u ovoj složenoj sredini, sposobni da izdržimo najveće od svih muka. Za to moramo imati ogromnu trpeljivost.
Šta je to „ogromna trpeljivost”? Kao praktikant, prvo za šta moraš biti sposoban je da ne uzvraćaš kad te udare ili opsuju – moraš biti tolerantan. U suprotnom, kakav si praktikant? Neko će reći: „Jako je teško biti tolerantan. Ja imam prgavu narav.” Ako ti narav nije dobra, ti je promeni, jer praktikant mora biti tolerantan. Neki ljudi gube strpljenje vaspitavajući decu, pa viču na njih, praveći scene. Vi ne treba da budete takvi dok vaspitavate decu, niti treba da se nervirate. Da bi deca bila dobro vaspitana, treba da ih vaspitavate sa razumom. Ako ne možete da pređete preko sitnice i lako gubite strpljenje, kako mislite da povećate svoj gong? Neko će reći: „Ako me neko bude šutnuo dok hodam ulicom, ako u blizini nema nikog ko me poznaje, to ću moći da podnesem.” Mislim da to nije dovoljno. Možda ćeš u budućnosti dobiti par šamara upravo pred onim pred kim najmanje želiš da izgubiš obraz, i to da bi se ispitalo kako to podnosiš i možeš li da istrpiš. Ako možeš da obuzdaš svoju narav, dok se u sebi nerviraš, to opet neće biti dovoljno dobro. Znate, kad čovek dostigne nivo Arhata, njega više ništa ne dotiče. Njega više ne zanimaju stvari običnih ljudi, on je uvek u dobrom raspoloženju, nasmejan. Koliki god gubitak da pretrpi, on i dalje ostaje nasmejan, dobro raspoložen i bezbrižan. Ako ovo zaista možeš, znači da si već dostigao početni nivo Istinskog dostignuća, i status po imenu Arhat.
Neko je rekao: „Ako do te mere budemo pokazivali trpeljivost, svakodnevni ljudi će reći da smo kukavice i da nas je lako iskoristiti.” Ja ovo ne nazivam kukavičlukom. Razmislite, čak i među svakodnevnim ljudima, sredovečni i stariji ljudi, kao i oni visoko–obrazovani, upražnjavaju samokontrolu, uzdržavajući se od sporenja sa drugima, a da ne pominjemo naše praktikante. Kako se to može smatrati kukavičlukom? Ja tvrdim da je to odraz velike izdržljivosti, oličenje jake volje – samo praktikant može iskazati ovoliku izdržljivost. Postoji izreka: „Kad je prosečan čovek ponižen, on vadi mač da uzvrati.” Za svakodnevnu osobu je prirodno da misli: ako ti mene opsuješ, opsovaću i ja tebe, a ako me udariš, i ja ću tebe udariti. Ovakva je svakodnevna osoba. Može li se ona zvati praktikantom? Kao praktikant, bez snažne volje i samokontrole, nećeš moći da izađeš na kraj s ovim.
Znate da je u drevnim vremenima postojao čovek po imenu Han Šin , za koga se kaže da je bio veoma sposoban. Bio je general cara Liu Banga i stub države. Zašto je imao ovako velika dostignuća? Kažu da je Han Šin bio izuzetan čovek, čak i kao mlad. Jedna priča o Han Šinu opisuje kako je istrpeo poniženje puzeći nekom između nogu. Han Šin je u mladosti vežbao borilačke veštine, a onaj ko se bavi ovim obično nosi mač. Jednog dana kad je išao ulicom, lokalni kavgadžija mu stade na put, sa podbočenim rukama: „Što nosiš taj mač? Smeš li da ubiješ čoveka? Ako smeš, odrubi mi glavu.” Pričajući, ispruži vrat. Han Šin pomisli: „Zašto bih ti odrubio glavu?” U to doba, ubistvo je takođe moralo biti prijavljeno vlastima, a počinilac bi morao da plati sopstvenom glavom. Kako ubiti čoveka tek tako? Kad je siledžija video da se Han Šin ne usuđuje da ga ubije, reče: „Ako ne smeš da me ubiješ, moraćeš da mi puziš između nogu.” I Han Šin mu je uistinu puzio između nogu. Ovo pokazuje da je Han Šin bio veoma izdržljiv; velika dela uspeo je da izvede zato što se razlikovao od svakodnevnih ljudi. Moto običnih ljudi je da čovek treba da živi da bi se dokazao, ili da bi sačuvao obraz. Razmislite, živeti radi samodokazivanja i čuvanja obraza – nije li to zamorno? Nije li bolno? Vredi li? Na kraju krajeva, Han Šin je bio svakodnevna osoba; kao praktikanti, mi treba da budemo mnogo bolji od njega. Naš cilj je da se uzdignemo iznad i izvan nivoa običnih ljudi, hrleći prema višim nivoima. Mi nećemo naići na ovakvu situaciju. Ipak, poniženje i stid koji jedan praktikant mora da istrpi među svakodnevnim ljudima ne moraju biti lakši od ovoga. Meni se čini da trvenja među ljudima, koja nam čeliče šinšing, nisu ništa lakša, već da čak mogu biti teža. Prilično su teška.
Istovremeno, praktikant mora biti spreman na žrtvu, oslobađanje od različitih vezanosti i želja svakodnevnih ljudi. Nemoguće je sve ovo postići istovremeno, zato mi to radimo postepeno. Kad bi sve danas mogao da postigneš, već danas bi bio Buda. Za kultivaciju treba vremena, ali sam ne treba da odugovlačiš. Mogao bi reći: „Učitelj kaže da za kultivaciju treba vremena – pa hajde onda da ne žurimo.” Tako neće ići! Prema sebi moraš biti strog. U kultivaciji Buda Fa, moraš napredovati odlučno i silovito.
Takođe moraš biti u stanju da očuvaš de, održiš šinšing, i ne smeš se ponašati brzopleto. Ne možeš raditi sve što ti padne na pamet – moraš graditi svoj karakter. Među svakodnevnim ljudima često se čuje ova izreka: „Vrlina se gradi dobrim delima.” Praktikant se ne kultiviše da bi gradio vrlinu, jer mi verujemo u očuvanje de. Zašto verujemo u očuvanje de? Jer sagledavamo sledeću situaciju: izgradnja de je nešto u šta veruju svakodnevni ljudi, jer žele da čineći dobra dela izgrade de, da bi u sledećem životu živeli dobro. Ali mi nemamo ovo pitanje; ako uspeš u kultivaciji, dostići ćeš Tao, pa se više neće postavljati pitanje tvog narednog života. Kad ovde govorimo o očuvanju de, to ima drugačiji nivo značenja. Naime, ove dve supstance koje naše telo nosi se ne akumuliraju tokom jednog života – one se nasleđuju iz dalekih vremena. Možeš obići grad uzduž i popreko, a da ne naiđeš na priliku da učiniš neko dobro delo. Ovo bi svaki dan mogao da radiš, a da se prilika ne ukaže.
Potreba da se akumulira de ovde nosi jedan drugačiji nivo značenja: u nastojanju da izgradiš de, desiće ti se da pomisliš da nešto treba učiniti, ali kad to učiniš, može se ispostaviti da je loša stvar. Zašto? Jer ne možeš da vidiš njegovu karmičku vezu. Ponašanje svakodnevnih ljudi regulišu zakoni, što ne predstavlja problem. Biti kultivator je nešto natprirodno; kao natprirodna osoba ti se moraš vladati u skladu sa natprirodnim principima, umesto da meriš sebe naspram principa svakodnevnih ljudi. Ako ne poznaješ karmički odnos stvari, vrlo je verovatno da ćeš pogrešno postupiti; zato mi upražnjavamo ne-činjenje (vuvej). Ne treba da uradiš sve što poželiš. Neki kažu: „Ja samo želim da obuzdam zlikovce.” A ja kažem da je onda bolje da postaneš policajac. Mi od tebe, međutim, ne tražimo da se držiš po strani kad naiđeš na ubistvo ili podmetanje požara. Ono što kažem je da kad se ljudi sukobe, ili kad jedan šutne ili udari drugog, verovatno je da su ti ljudi u prošlosti dugovali jedan drugom, pa sada raščišćavaju dug. Ako se umešaš da ih sprečiš, oni neće moći da raščiste dug, i moraće da čekaju sledeću priliku. Ovo znači da ako nisi u stanju da sagledaš karmičku vezu, lako se može desiti da počiniš nešto rđavo, što će za posledicu imati gubljenje de.
Nije bitno ako se svakodnevna osoba meša u poslove svakodnevnih ljudi, jer ona primenjuje principe svakodnevnih ljudi kao standard. Ti moraš na stvari gledati pomoću natprirodnih principa. Ako ne pomogneš da se spreči ubistvo ili požar, to je stvar šinšinga. Kako ćeš drugačije pokazati da si dobar čovek? Ako nećeš pomoći da se spreči ubistvo ili požar, u čemu ćeš uopšte učestvovati? Ipak jedno treba naglasiti: ove stvari zapravo nemaju nikakve veze sa našim praktikantima. Malo je verovatno da će one biti priređene da ti naiđeš na njih. Mi kažemo da nam očuvanje de omogućava da izbegnemo da činimo greške. Ako nešto pokušaš da učiniš makar malo, možda ćeš počiniti rđavo delo i izgubiti de. Ako gubiš de, kako da unaprediš svoj nivo? Kako da postigneš krajnji cilj? Ovo su pitanja koja se postavljaju. Pored toga, mora se imati dobra sposobnost poimanja. Dobar urođeni kvalitet može dati dobru sposobnost poimanja. Okruženje takođe može imati uticaja.
Takođe smo rekli da kad bi svako od nas odgajao svoje unutrašnje biće, preispitivao svoj šinšing, tragajući za uzrocima loših postupaka da bi sledeći put postupio bolje; kad bi pre nego što nešto preduzme najpre pomislio na druge, ljudsko društvo bi se popravilo, a etički standardi ponovo bi porasli. Duhovna civilizacija takođe bi napredovala, kao i javna bezbednost. Možda uopšte ne bi bilo policije. Nad ljudima ne bi trebalo sprovoditi vlast, pošto bi svako disciplinovao sebe i preispitivao se. Zar vam se ne čini da bi to bilo sjajno? Poznato vam je da se zakoni usavršavaju i popravljaju; ipak, zašto još uvek postoje ljudi koji čine zla dela? Zašto se ne vladaju po zakonima? Jer se nad njihovim srcima ne može sprovesti zakon. Kad ih niko ne vidi, oni će i dalje postupati loše. Kad bi svako odgajao svoje unutrašnje biće, bilo bi sasvim drugačije. Ne bi bilo potrebe da se pravda nameće.
Ovaj Fa se može predavati samo do ovog nivoa, a ono što je na višim nivoima moraćeš steći sopstvenom kultivacijom. Neki od vas postavljaju suviše konkretna pitanja. Ako ti razjasnim pitanja iz dnevnog života, šta će ti ostati da kultivišeš? Moraš se kultivisati, samostalno dolazeći do spoznaja. Ako ti sve kažem, ništa ti neće ostati da kultivišeš. Sreća je da je Dafa obelodanjen, pa možeš postupati u skladu s njim.
Mislim da je moje vreme za predavanje Fa praktično došlo do kraja. Zato bih svima želeo da ostavim prave stvari, da bi vas Fa u buduće vodio u kultivaciji. Tokom celokupnog podučavanja ovog Fa, trudio sam se da sve što činim bude u skladu sa principom odgovornosti prema svakom ponaosob i društvu istovremeno, zaista sledeći ovaj princip. Što se rezultata tiče, neću ništa komentarisati – na javnosti je da presudi. Moja namera je bila da obnarodujem ovog Dafu, da bih omogućio da što više ljudi od njega ima koristi, omogućujući onima koji zaista žele da se kultivišu da napreduju u kultivaciji sledeći Fa. Predajući Fa, istovremeno smo objasnili principe kako se treba ponašati kao ljudsko biće, pa se nadam da ako posle ovog predavanja ne budete zbog kultivacije mogli da sledite Dafu, barem ćete pokušati da budete dobri ljudi. Ovo će doprineti našem društvu. Zapravo, vi već znate kako da budete dobri ljudi. Posle predavanja, bićete dobri ljudi.
Tokom predavanja Fa, bilo je i stvari koje nisu išle glatko, a raznorazne smetnje bile su izuzetno intenzivne. Zahvaljujući snažnoj podršci lokalnih organizacija, administratora iz raznih profesija, i trudu osoblja, naša predavanja su prošla prilično uspešno.
Sve čega sam se dotakao u svojim predavanjima namenjeno je da vas vodi u kultivaciji ka višim nivoima. U prošlosti, niko u svojim predavanjima nije govorio o ovim stvarima. Mi smo sve dosta jasno objasnili integrišući modernu nauku, i savremenu nauku o ljudskom telu. Pored toga, ono što predajemo je na jako visokom nivou i usmereno je pretežno na to da svi u budućnosti zaista dobiju Fa i uzdignu se u kultivaciji – to je moja namera. Tokom predavanja Fa i vežbi, mnogi su shvatili da je Fa jako dobar, ali da je teško ravnati se prema njemu. Zapravo, ja mislim da od samog čoveka zavisi da li je to teško ili lako. Svakodnevna osoba koja ne želi da odgaja sebe naprosto će doneti zaključak da je suviše teško kultivisati se, suviše nezamislivo i nemoguće. Kao svakodnevna osoba, ona ne želi da se kultiviše, pa nalazi da je teška. Lao Ce je rekao: „Kad mudar čovek čuje Tao, on će ga vredno upražnjavati. Kad ga prosečan čovek čuje, upražnjavaće ga tu i tamo. Kad ga čuje budala, glasno će mu se nasmejati. Ako se ona ne nasmeje glasno, onda to i nije Tao.” Za pravog praktikanta, rekao bih da je ovo jako lako, nešto što nije suviše visoko da bi bilo nedostižno. Zapravo, mnogi veterani među praktikantima koji sede ovde, ili koji nisu prisutni, u kultivaciji su već dostigli vrlo visoke nivoe. Ovo vam nisam rekao da ne biste razvili vezanost, i da ne biste postali samozadovoljni – to bi omelo razvoj vaše gong potencije. Onaj ko se zaista odluči da bude kultivator, moći će da izdrži sve, a kad lična dobrobit bude ugrožena, moći će da se oslobodi vezanosti, i neće pridavati značaj tim stvarima. Dok god to budete radili, zapravo neće biti teško. Oni koji kažu da je teško, zapravo ne mogu da se oslobode ovih stvari. Vežbati vežbe samo po sebi nije teško, niti je teško unaprediti sopstveni nivo. Ono što nazivaju teškim naprosto, jer teško je odreći nečeg pred praktičnom koristi - korist je tu, pred tobom, pa kako onda da napustiš vezanost? Upravo zbog ovog je ljudima teško. Kad nastane lični sukob, ako ne možeš da iskažeš toleranciju, ili ako se u tom sukobu ne ponašaš kao praktikant, mislim da je to neprihvatljivo. Kad sam se ja kultivisao, mnogi veliki majstori su mi uputili ove reči: „Teško je izdržati, ali ti to možeš da izdržiš. Teško je izvesti, ali ti to možeš da izvedeš.” Zapravo, upravo je ovako. Zašto ne probate kad stignete kući? Kad bude trebalo prebroditi ozbiljnu poteškoću ili iskušenje, probajte. Kad je teško izdržati, probajte da izdržite. Kad izgleda nemoguće i kažu da je nemoguće, probajte da vidite je li nemoguće. Ako uspete, baš kao onaj umorni putnik, ugledaćete „senku vrba, cvast cveća i mesto da se glava položi.”
Ovde verovatno treba stati, jer ako previše budem rekao, biće vam teško da zapamtite. Zato ću reći još samo nekoliko stvari: Nadam se da ćete u kultivaciji koja leži pred vama postupati kao kultivatori i zbilja nastaviti svoju kultivaciju. Nadam se da će i stari i novi praktikanti biti u stanju da se kultivišu u Dafi, i da će uspeti! Nadam se da ćete svi, kad se vratite kući, na najbolji način iskoristiti svoje vreme za pravu kultivaciju.